CogniFit - Auditivna Percepcija

Šta je auditivna percepcija?

Zvoni telefon, javljate se i čujete svoju mamu da pita kako ste. Brzo ste shvatili šta je htela da kaže, prepoznali njen glas i znate kako je za samo nekoliko sekundi iz njenog glasa. Ovaj naizgled jednostavan zadatak je, u stvari, vrlo složen i zahteva upotrebu brojnih moždanih struktura koje se koriste u auditivnoj percepciji i različite pod-komponente za slušanje.

Percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje dobijamo iz okruženja putem različitih čula. U stvari, ovo tumačenje je aktivan proces koji zavisi od naših kognitivnih procesa i prethodnog znanja. Auditivna percepcija može biti definisana kao sposobnost primanja i tumačenja podataka koji stižu do našeg uha u vidu zvučnih talasa kroz vazduh ili na drugi način. Postoji čitav niz različitih procesa koje činimo da bismo obradili zvuk oko nas:

• Primanje informacija: Kada predmet virbrira, kao što je slučaj sa ljudskim glasom (glasne žice vibriraju), talasi koje stvara ova akcija se prenose kroz vazduh ili na drugi način. Kada ovi talasi stignu do unutrašnjeg uha, aktiviraju se određene ćelije.
• Prenos Informacija: Ćelije proizvode signale koji se prenose kroz različite nukleuse dok ne stignu do dela talamusa koji se naziva corpus geniculatum mediale (lat.).
• Manipulisanje Informacijama: Konačno, slušne informacije koje uho prima se šalju auditivnom, slušnom korteksu u slepoočnom režnju. Informacija se obrađuje i šalje ostalim područjima mozga.

Auditivna percepcija igra vrlo važnu ulogu u našim svakodnevnim životima i prisutna je u skoro svakoj aktivnosti koju obavljamo. Omogućava nam se povežemo sa okolinom, da ostvarmo tečnu komunikaciju, upozorava nas na moguće opasnosti u našoj okolini i omogućava nam da uživamo u muzici.

Primeri auditivne percepcije

• Dobra auditivna percepcija je neophodna od trenutka kada kročite u zabavište, do poslednjeg predavanja na fakultetu, jer Vam omogućava da pratite predavanja i razumete šta je profesor želeo da kaže. Slaba auditivna percepcija može da vodi problemima u vođenju razgovora ili čitanju, i zbog toga će učenici sa ovim problemom imati lošiji školski uspeh.
• Uglavnom svi poslovi zahtevaju konstantnu upotrebu auditivne percepcije, bilo da su u pitanju poslovni sastanci ili razgovor sa klijentima. Tečna komunikacija je osnova rada sa mušterijama, zbog čega je auditivna percepcija vrlo važna za stručno usavršavanje.
• Auditivna percepcija je ključna za vožnju. U opasnim situacijama, zvuk sirene drugog automobila Vam može skrenuti pažnju i upozoriti Vas da nešto nije u redu. Takođe, slušanje zvuka motora i auta Vam pomaže da otkrijete ako nešto nije u redu sa autom i ako je potrebno proveriti u čemu je problem.
• Za muziku, auditivna percepcija je sve. Ako želite da svirate neku pesmu na gitari ili na klaviru i ako želite da dobro zvuči, potrebno je da maksimalno koristite auditivnu percepciju i da vodite računa o svakoj noti. Slušanje i doživljavanje muzike takođe zahteva auditivnu percepciju (mada je takođe moguće i osetiti vibracije).
• Otkrivanje, identifikovanje, prepoznavanje i razumevanje zvukova oko Vas omogućava Vam, da se na pravi način uklopite u okruženje. Ne samo da Vam omogućava da se prilagodite na ulici ili kod kuće već, kako je čovek društveno biće, omogućava Vam da lako i uspešno komunicirate sa drugim ljudima.

Bolesti i poremećaji povezani sa problemima sa auditivnom percepcijom

Do promene u auditivnoj percepciji može doći usled različitih problema.

Nemogućnost primanja zvukova, ili neka vrsta poremećaja u ovom procesu se naziva nagluvost. Do nje može doći usled oštećenja organa ili kanala koji prenose informacije ka mozgu (hipoakuzija i hiperakuzija), ili područja mozga posvećenih sluhu (kortikalna gluvoća).

Međutim, percepcija nije izolovana. Oštećenje, kao što je moždani udar ili povreda mozga, mogu da izmene svaki od prethodno navedenih procesa. Ove vrste poremećaja se javljaju zbog oštećenja određenog dela mozga koji je zadužen za te procese. Vernikeova afazija se odnosi na nesposobnost razumevanja govora (pacijent se oseća kao da sluša nepoznati jezik). Auditivna agnozija je nesposobnost prepoznavanja reči za neki predmet, što znači da oni ne prepoznaju verbalni zahtev i naziv nekog predmeta. Takođe oštećenja mogu voditi problemima u uživanju u muzici, što je poznato kao amuzija (nesposobnost prepoznavanja ili ponavljanja muzičkih tonova ili ritma). U nekim slučajevima se može desiti da je oštećenje konkretnije i dolazi samo do gubitka sposobnosti utvrđivanja i imitiranja zvukova.

Pored poremećaja koji vode oštećenju sluha, postoje i poremećaji zbog kojih osoba čuje zvukove koji ne postoje. Najčešći ovakav poremećaj je tinitus, zbog kog osoba konstantno čuje zujanje u ušima. U drugim slučajevima, dolazi do aktiviranja slušnog korteksa u mozgu greškom, što vodi do halucinacija. Ovo se može desiti kod poremaćaja poput šizofrenije, i halucinacije mogu biti strašne. Drugi slučajevi uključuju haluciniranje muzike, gde osoba čuje muziku kao da dolazi sa radija, ali ne može da ga isključi. U slučaju fenomena poznatog kao paracusis Willisi, auditivne halucinacije prate oštećen sluh.

Kako možete da izmerite i procenite auditivnu percepciju?

Auditivna ili slušna percepcija nam omogućava da obavljamo svakodnevne aktivnosti uspešno i brzo. Naša sposobnost da se dobro uklopimo u okruženje je blisko povezana sa auditivnom percepcijom, zbog čega je od velike pomoći u različitim oblastima ako znamo koliko je dobro razvijena nečija auditivna percepcija. Na primer, tokom obrazovanja, bitno je znati da li je detetu potrebna dodatna pomoć na času, ili da li su potencijalne poteškoće posledica slabe auditivne percepcije, u oblasti medicine, da znamo da li pacijent u potpunosti razume terapiju i da li je sposoban da se uklopi u okruženje, i na poslovnom planu, da li je zaposleni u firmi sposoban da komunicira na pravi način.

Uz pomoć kompletne neuropsihološke procene, moguće je efikasno i pouzdano testiranje osnovnih kognitivnih funkcija, kao što je auditivna percepcija. Testovi koje CogniFit koristi za procenu auditivne percepcije su inspirisani klasičnim NEPSY testom Korkmana, Kirka i Kempa ( iz 1998. godine), Memorijskim Testom (TOMM) i Testom Varijabli Pažnje (TOVA). Pored auditivne memorije, testovi takođe mere i imenovanje, brzinu reakcije, brzinu obrade podataka, pamćenje konteksta, radnu memoriju, kognitivnu fleksibilnost, vizuelnu memoriju, vizuelnu percepciju i raspoznavanje.

• Identifikovanje - Test COM-NAM: Predmeti će biti predstavljeni u vidu slike ili zvuka. Korisnik mora da odgovori da li je predmet bio predstavljen kao slika, kao izgovorena reč ili nije bio ranije predstavljen.
• Istraživanje - Test REST-COM: Na kratko vreme će se pojaviti niz različitih sličica. Nakon toga, korisnik mora da izabere reč koja odgovara slikama što je brže moguće.

Kako možete da oporavite i poboljšate auditivnu percepciju?

Svaka kognitivna veština, uključujući i auditivnu percepciju, se može trenirati i poboljšati. CogniFit je stvorio profesionalni alat koji to može da ostvari.

Plastičnost mozga je osnovna za oporavak auditivne, tj. slušne percepcije i drugih kognitivnih veština. CogniFit poseduje set vežbi koje su dizajnirane da pomognu oporavak oštećene auditivne percepcije i drugih kognitivnih funkcija. Mozak i neuronske veze mogu biti ojačane ukoliko im pružamo izazov i treniramo ih, tako da uz redovan trening ovih veština, moždane strukture povezane sa auditivnom percepcijom će postati jače. Ovo znači da kada Vaše uši šalju informacije mozgu i mozak ih obrađuje, veze će funkcionisati brže i uspešnije, poboljšavajući na taj način Vašu auditivnu percepciju.

CogniFit-ov tim stručnjaka istražuje sinaptičku plastičnost i procese neurogeneze, i omogućio je stvaranje personalizovanog programa kognitivne stimulacije za trening svakog korisnika ponaosob. Ovaj program počinje preciznom procenom auditivne percepcije i drugih osnovnih kognitivnih funkcija. Program zatim koristi rezultate i stvara personalizovani program koji pomaže u treniranju korisnikovih kognitivnih veština.

Ključ za poboljšanje auditivne percepcije je adekvatan i uporan trening. CogniFit poseduje alate za procenu i trening kao pomoć pojedincima i stručnjacima u poboljšanju ove funkcije. Potrebno je samo 15 minuta dnevno, dva do tri puta nedeljno.

Personalizovani program kognitivne stimulacije CogniFit-a je dostupan onlajn. Na raspolaganju Vam je širok spektar različitih interaktivnih aktivnosti i igrica za mozak koje možete igrati sa kompjutera ili mobilnog uređaja. Nakon svake sesije, CogniFit šalje detaljan grafik koji prikazuje kognitivni napredak korisnika.