Kako mogu da znam da li je moj mozak zdrav? Procena zdravlja mozga
Inovativni onlajn kognitivni test. Ispituje moždanu funkciju i omogućava detaljan pregled. Precizno ispituje veliki broj sposobnosti i kognitivno zdravlje. Otkriva jake i slabe kognitivne veštine, u oblasti pamćenja, koncentracije/pažnje, izvršnih funkcija, planiranja i koordinacije*.
Za koga je?
Set Kognitivnih Procena (CAB)®
Napravićete nalog za upravljanje pacijentima. Ovaj nalog je dizajniran da pomogne zdravstvenim radnicima (lekari, psiholozi...) u dijagnostici i kognitivnoj stimulaciji.
Napravićete nalog za upravljanje učenicima. Ovaj nalog je dizajniran kako bi omogućio vašim učenicima pristup CogniFit-ovim testovima i treninzima.
Napravićete nalog za istraživanje. Ovaj nalog je posebno stvoren kako bi pomogao istraživačima u studijama koje žele da obave u oblasti kognicije.
* Licence za procenu se mogu iskoristiti za bilo koju vrstu procene
2,651,050 jedinstveni ispitanici
1,629,428,400 poeni iz podataka
5,186 profesionalaca
Kognitivna procena za ispitivanje moždane funkcije i kognitivnog zdravlja
Kognitivna procena za ispitivanje moždane funkcije i kognitivnog zdravlja
- Procenjuje trenutno stanje korisnikovih kognitivnih veština
- Za decu od 7 godina i stariju, i odrasle.
- Kompletna procena traje oko 30-40 minuta.
- Analiza pouzdanosti procene - Samo na engleskom Preuzmi
Opšta Kognitivna Procena (CAB) CogniFit-a je vodeće naučno sredstvo koje putem onlajn kognitivnih testova omogućava ispitivanje
Preporučujemo korišćenje ove neuropsihološke procene za bolje razumevanje kognitivne funkcije ili kognitivnog, psihičkog i sveobuhvatnog zdravlja. Ovaj onlajn kognitivni test meri i pokazuje rezultate u koncentraciji/pažnji, pamćenju, rasuđivanju, planiranju ili koordinaciji, u poređenju sa ostalim ljudima iste starosti i pola. Preporučujemo upotrebu ovog kognitivnog testa kao dopunu uz dijagnozu stručnjaka, a ne kao zamenu za konsultaciju sa doktorom.
Ovaj kognitivni test traje oko 30-40 minuta, radi se onlajn, bilo sa kompjutera i internet stranice ili sa mobilnog telefona preko aplikacije za iPhone/iPad i Android aplikacije. Nisu vam potrebni papir i olovka! Nakon procene, sastavlja se izveštaj, zajedno sa neurokognitivnim profilom korisnika. Ovaj izveštaj pruža bitne podatke, koji su lako razumljivi svakom korisniku i koji mu omogućavaju da razume funkcionisanje različitih kognitivnih veština.
Digitalizovani Protokol Opšte Kognitivne Procene (CAB)
Digitalizovani Protokol Opšte Kognitivne Procene (CAB)
Ova sveobuhvatna i detaljna onlajn neurokognitivna procena se sastoji od onlajn upitnika i niza naučno potvrđenih testova.
Ovi testovi su dizajnirani tako da brzo ispitaju funkcionisanje različitih kognitivnih oblasti, kao što su pažnja i koncentracija, percepcija, pamćenje, izvršne funkcije i koordinacija, kao i fizičko, psihičko i društveno blagostanje.
Ova kognitivna procena traje oko 30-40 minuta. Za to vreme, korisnik ili stručnjak popunjava upitnik o zdravstvenom i kognitivnom stanju i takođe radi testove koji su predstavljeni u vidu zabavnih igrica.
Rezultati procene mogu da ukažu na određene smetnje u kognitivnim područjima, što nam pomaže da razumemo zašto korisnik ima poteškoće u obavljanju određenih aktivnosti i zašto neke veštine nisu razvijene.
Upitnik sa Kriterijumima za Dijagnozu
Niz jednostavnih pitanja koja su osmišljena tako da nam pomognu da saznamo više o zdravstvenom stanju korisnika i koja pokrivaju različite zdravstvene oblasti (fizičko, društveno i psihičko blagostanje).
Neuropsihološki faktori i kognitivni profil
Zatim sledi niz zadataka koji procenjuju osnovne kognitivne veštine. To nam omogućava da saznamo više o kognitivnom profilu korisnika. CogniFit koristi testove koji su prilagođeni uzrastu korisnika.
Kompletan izveštaj sa rezultatima
Nakon opšte kognitivne procene, automatski šaljemo izveštaj u kom će biti predstavljeni podaci o kognitivnom stanju korisnika, stepenu blagostanja (visok-umeren-nizak), znakovima i simptomima, neuropsihološkom profilu, rezultatima analize i preporukama. Ovi rezultati su vrlo bitni podaci koje koristimo za dalji trening.
Psihometrijski Rezultati
Psihometrijski Rezultati
Opšta Kognitivna Procena (CAB) koristi patentiranu tehnologiju i veštačku inteligenciju (AI) što omogućava analizu hiljada varijabli kako bismo saznali više o kognitivnom profilu korisnika uz vrlo zadavoljavajuće psihometrijske rezultate. Ova neuropsihološka procena ispituje veliki broj kognitivnih veština koje svakodnevno koristimo.
Svaki od neuropsiholoških zadataka Opšte Kognitivne Procene (CAB) je naučno potvrđen. To nam omogućava da garantujemo uspešno psihometrijsko ispitivanje mozga i njegovog stanja. Kognitivni profil u neuropsihološkom izveštaju ima veliku pouzdanost, sigurnost i doslednost. Uspešnost testa je potvrđena i ostvareni psihometrijski rezultati dostižu vrednost od oko .9, kao na primer Alfa Kronbahov koeficijent. Testovi Test-Retest dostižu rezultate blizu 1, što pokazuje veliku pouzdanost i preciznost.
Pogledaj tabeluZa koga je?
Za koga je?
Opšta Kognitivna Procena (CAB) se može primeniti kod široke populacije, bilo da su u pitanju deca od 7 godina i starija, odrasli ili starije odrasle osobe sa nekim poremećajem*.
Bilo koji pojedinac ili stručnjak može koristiti ovu neuropsihološku procenu. Nije neophodno imati bilo kakvo iskustvo u treningu, neuronauci ili tehnogiji, a namenjena je sledećim korisnicima:
Pojedinačni korisnici
Bolje razumevanje moždanih funkcija i jakih i slabih kognitivnih veština
Zdravstveni stručnjaci
Precizno ispituje pacijente i pruža kompletan izveštaj
Škole i prosvetni radnici
Otkriva učenike za koje postoji rizik da pate od nekog poremećaja*. Staje na put neuspehu u školi.
Roditelji, staratelji i ostali pojedinci
Saznajte da li postoji opasnost da Vaše voljene osobe imaju neki od problema u ovoj oblasti
Istraživači
Ispituje kognitivne veštine učesnika istraživanja
Prednosti
Prednosti
Ovo onlajn sredstvo, koje brzo i precizno ispituje prisustvo simptoma, jakih i slabih kognitivnih veština, karakteristika i smetnji u kognitivnim procesima, nudi brojne koristi:
VODEĆI INSTRUMENT
Bilo koji pojedinac ili stručnjak (doktor, psiholog, nastavnik itd.) može da koristi ovu neuropsihološku procenu bez prethodnog znanja i iskustva u neuronauci i tehnologiji. Interaktivni format omogućava laku kontrolu korisnika i pacijenata. Ipak, zdravstveni stručnjak bi trebalo da pregleda rezultate i utvrdi dijagnozu.
LAK ZA UPOTREBU
Bilo koji korisnik, bilo da je stručnjak (doktor, psiholog, instruktor, itd.) ili ne, može lako da koristi ovu kognitivnu procenu bez prethodnog iskustva ili znanja u oblastu neuronauke. Interaktivni format olakšava korišćenje testa.
POTPUNO AUTOMATSKI
CogniFit testovi se rade onlajn, tako da korisnik može da radi ovu procenu iz udobnosti svog doma. Kada ovu kognitivnu procenu preporuči zdravstveni stručnjak, korisnik je može uraditi na bilo kom mestu gde mu je omogućen pristup internetu.
POGODAN ZA KORISNIKA
Svi zadaci su predstavljeni u vidu zanimljivih i interaktivnih onlajn igrica, što čini procenu i trening zabavnim, naročito za decu.
DETALJAN IZVEŠTAJ SA REZULTATIMA
Opšta Kognitivna Procena (CAB) omogućava brz i precizan pregled, kao i detaljnu analizu rezultata. Takva analiza omogućava prepoznavanje kliničkih simptoma, jakih i slabih kognitivnih veština, kao i indeks rizika.
ANALIZE I PREPORUKE
Ovaj softver omogućava analizu hiljada varijabli i pruža posebne preporuke za svakog korisnika posebno u skladu sa njegovim potrebama.
Kada se preporučuje da uradite Opštu Kognitivnu Procenu?
Kada se preporučuje da uradite Opštu Kognitivnu Procenu?
Zbog njene lake upotrebe i odličnih psihometrijskih rezultata, Opšta Kognitivna Procena (CAB) CoginFit-a je izuzetno korisna u velikom broju slučajeva. Na primer, neuropsihološka procena CogniFit-a nam omogućava da razumemo da li su problemi sa pažnjom koje dete ima normalni za njegov uzrast ili su pokazatelj nekog poremećaja*. Takođe nam pomaže da saznamo da li su problemi sa pamćenjem koje pacijent ima posledica nekog poremećaja ili bolesti.
Ispitivanje kognitivnog profila i stanja korisnika omogućava otkrivanje određenog poremećaja* u ranoj fazi, tako da se može sprečiti napredak bolesti i na vreme se može pružiti odgovarajuća pomoć.
Neuropsihološki testovi CogniFit-a mogu biti korisni za:
Ispitajte moždanu funkciju i kognitivno stanje kod dece od 7 godina i starije i kod odraslih.
Ova neuropsihološka procena nam nudi detaljne informacije o svim elementima koji čine intelekt. Analiza ovih kognitivnih karakteristika nam pomaže da razumemo ponašanje neke osobe i mentalnu funkciju. Testovi i ispitivanja pomažu da bolje razumemo stanje svakog pacijenta ili korisnika posebno.
Saznajte više o kognitivnom profilu svakog korisnika
Neuropsihološki profil korisnika se kreira nakon procene i prikazuje detaljne podatke vezane za osnovne kognitivne veštine kroz sledeće oblasti: pažnja i koncentracija, percepcija, pamćenje, rasuđivanje (izvršne funkcije) i koordinacija, kao i fizičko, psihičko i društveno blagostanje.
Otkrijte jake kognitivne veštine i oblasti koje je potrebno poboljšati
Ova procena nam omogućava da razumemo kako funkcionišu različita moždana područja, kakvo je kognitivno stanje korisnika i koje su to kognitivne veštine dobro razvijene, a koje se mogu poboljšati. Ova procena nam pomaže da razumemo kakve su to poteškoće koje korisnik ima (da li su one npr. vezane za pažnju ili za pamćenje).
Pomaže nam da uvidimo da li su kognitivne promene normalne ili su simptom nekog neurološkog poremećaja*.
Ovi testovi nam mogu pomoći da saznamo da li su simptomi korisnika pokazatelji nekog poremećaja, kao što su to povrede mozga i poremećaji*, neurodegenerativne bolesti*, oštećenja mozga*, poremećaji ponašanja*, mentalni poremećaji*, itd. Ova procena pomaže u prikupljanju informacija koje mogu da objasne kognitivne smetnje korisnika.
Saznajte više o stepenu kognitivnih smetnji do kojih je došlo usled povrede mozga*
Saznajte više o kognitivnim posledicama do kojih je došlo zbog kognitivnih smetnji. Ispitajte izvršne funkcije i saznajte da li su oštećene ili ne.
Dopuna uz dijagnozu stručnjaka
Ovaj neuropsihološki test se preporučuje osobama koje pate od neke bolesti* koja može oštetiti moždanu funkciju.
Opis upitnika
Opis upitnika
Dobro zdravlje znači da nemamo nikakvih problema ni u jednoj od tri različite oblasti. Zato je prvi korak Opšte Kognitivne Procene (CAB) upitnik koji nam omogućava da uočimo smetnje u bilo kojoj od tri oblasti zdravstvenog stanja i koji je prilagođen uzrastu korisnika.
Fizičko Zdravlje: Nedavna istraživanja dokazuju da su fizičko i mentalno stanje vrlo blisko povezani. Dobar san, ishrana i vežbanje su faktori koji utiču na fizičko blagostanje i samim tim i na kognitivnu funkciju.
Kognitivno ili Psihičko Zdravlje: Mentalno ili psihičko blagostanje igra vrlo važnu ulogu za zdravlje osobe i može uticati na fizičko i društveno blagostanje.
Društveno Blagostanje: Bogat društveni život dobro utiče na naše zdravlje. Kada smo u interakciji sa drugim osobama razmenjujemo emocije i osećanja.
Niz jednostavnih pitanja na koje će odgovoriti roditelj ili nastavnik pre ili posle procene. Ovaj upitnik prikuplja informacije o sledećim oblastima: fizičko zdravlje (dobra kondicija), psihičko zdravlje (kognitivno zdravlje i emocije korisnika) i društveno blagostanje (zdrav i bogat društveni život). Ta pitanja su prilagođena uzrastu tinejdžera i dece.
Ova procena počinje nizom jednostavnih pitanja na koje će odgovoriti stručnjak koji je zadužen za procenu ili sam korisnik. Ovaj upitnik prikuplja informacije o sledećim oblastima: fizičko zdravlje (dobra kondicija), psihičko zdravlje (kognitivno zdravlje i emocije korisnika) i društveno blagostanje (zdrav i bogat društveni život). Ta pitanja su prilagođena navikama i aktivnostima korisnika.
Procenjene neuropsihološke oblasti: Set Zadataka
Procenjene neuropsihološke oblasti: Set Zadataka
Smetnje kod nekih kognitivnih veština ili poremećaji mogu uzrokovati zdravstvene probleme i poteškoće u svakodnevnom životu. Kognitivni profil nam može pokazati koliko su ove smetnje ozbiljne.
Kako je kognitivno zdravlje veoma bitno, Opšta Kognitivna Procena (CAB) poseban akcenat stavlja na ispitivanje sledećih oblasti i kognitivnih veština:
Pažnja
Sposobnost da ignorišemo smetnje iz okruženja i da se fokusiramo na bitne informacije. Pažnja je uključena u svaki kognitivni proces i zadužena je za usmeravanje kognitivnih napora. Dobra pažnja je neophodna za druge kognitivne procese, kao što su to pamćenje i planiranje. Pažnja je vrlo važan proces koji aktivira različita područja mozga, od moždanog stabla, preko temenog režnja, do prefrontalnog korteksa. Međutim, očigledno desna hemisfera ima dominantnu ulogu u kontroli pažnje. Ova kognitivna oblast nam omogućava da ostanemo oprezni i da usmeravamo pažnju na draži tj. stimuluse kada su prisutne smtenje iz okruženja, da ostanemo koncentrisani tokom dužeg vremena, da usmeravamo pažnju na različite aktivnosti ili da preusmeravamo pažnju na dva događaja istovremeno. Ovo su kognitivne veštine koje čine pažnju i koje se ispituju u okviru Opšte Kognitivne Procene.Odličan
8.4% iznad proseka
Podeljena pažnja je sposobnost usmeravanja pažnje na više od jednog stimulusa ili aktivnosti istovremeno. Zadaci kojima se testira Podeljena Pažnja:
Ova neuropsihološka procena je stvorena na osnovu klasičnog Strup Testa (1935). Ovaj test zahteva od korisnika da obavlja dve radnje istovremeno, zbog čega on mora istovremeno da usmerava pažnju na obe aktivnosti kako bi uspešno obavio zadatak.
661Vaš Rezultat
400Prosek
Fokusiranje pažnje je sposobnost da fokusiramo pažnju na neki stimulus, koliko dugo to bude bilo potrebno. Zadaci kojima se ispituje Fokusiranje Pažnje: Neuropsihološki zadaci se baziraju na klasičnim Konersovim Testovima Kontinuiranog Izvođenja (CPT), na Testovima Varijabli Pažnje (TOVA) i na Huperovom Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT). Da bi na pravi način obavio zadatak, korisnik mora da uoči stimulus kako bi na njega reagovao.
502Vaš Rezultat
400Prosek
Inhibicija je sposobnost da kontrolišemo impulsivnu ili automatsku reakciju i da pažljivo smislimo odgovor, tako što koristimo rasuđivanje i pažnju. Zadaci koji testiraju Inhibiciju:
Zadaci koji testiraju inhibiciju se baziraju na Strup Testu, Testu Varijabli Pažnje (TOVA) i na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT). Tokom svake aktivnosti, korisnik će imati želju da automatski odgovori na određeni način, ali će morati da zaustavi ili kontroliše takvu reakciju da bi obavio zadatak na pravi način.
743Vaš Rezultat
400Prosek
Dopunjavanje je sposobnost da kontrolišemo radnje koje obavljamo kako bismo bili sigurni da se sve odvija po planu. Testovi kojima se ispituje Dopunjavanje:
CogniFi-ovi testovi za testiranje dopunjavanja se baziraju na klasičnim neuropsihološkim testovima: Strup Test, NEPSY, Memorijski Test (TOMM), Test Varijabli Pažnje (TOVA) i Viskonsin test sortiranja karata (WCST). Korisnik mora konstantno da kontroliše i proverava svoje aktivnosti kako bi na pravi način obavio zadatak.
- Sinhronizacija Test UPDA-SHIF
- Test Razlikovanja INH-REST
- Identifikovanje Test COM-NAM
- Test Obrade Podataka REST-INH
- Test Preciznosti COOR
- Koordinacija Test HECOOR
698Vaš Rezultat
400Prosek
Memorija
Sposobnost da upamtimo ili koristimo nove informacije, kao i da se prisetimo informacija iz prošlosti. Pamćenje nam omogućava da upamtimo informacije i da se setimo događaja iz prošlosti, kao i da koristimo sve te informacije u budućnosti. Učenje je osnovni proces u pamćenju, jer nam omogućava da primenimo nove informacije ili da izmenimo postojeće. Nakon ovog procesa kodiranja i skladištenja, ta informacija, sećanje, ili učenje se može iskoristiti u budućnosti. Hipokampus je osnovno moždano područje procesa pamćenja i aktivno je tokom spavanja kada se informacije stečene tokom dana jačaju i učvršćuju. Ovo su veštine koje čine memoriju i koje se ispituju tokom Kognitivne Procene CogniFit-a:Odličan
7.5% iznad proseka
Fonološka kratkoročna memorija je sposobnost da na kratko vreme upamtimo male količine fonoloških informacija. Testovi kojima se meri Fonološka kratkoročna memorija:
Test kojima se ispituje fonološko kratkoročno pamćenje su inspirisani testovima iz Veksler-ove skale, Wechsler Memory Scale (WMS), Testovima Kontinuiranog Izvođenja (CPT) i na Rejevom Testu Auditivno Verbalnog Učenja (RAVLT). U ovom testu korisnik mora da na kratko vreme upamti informacije koje je čuo.
679Vaš Rezultat
400Prosek
Pamćenje konteksta je sposobnost da upamtimo pojmove i da se setimo odakle potiče neko sećanje. Testovi koji ispituju Pamćenje konteksta:
Testovi koji ispituju pamćenje konteksta se baziraju na klasičnom Testu Pamćenja Konteksta Toglia (1993), na Memorijskom Testu (TOMM) i na testu Varijabli Pažnje (TOVA). U ovim testovima korisnik mora da upamti informacije kako bi ih kasnije iskoristio, čak iako je deo testa u kom prima informacije (putem čula vida ili čula sluha) odvojen od dela testa kada je potrebno da te upamćenje informacije iskoristi.
551Vaš Rezultat
400Prosek
Kratkoročna memorija je sposobnost da na kratko vreme upamtimo malu količinu informacija. Testovi kojima se ispituje Kratkoročno pamćenje:
Neuropsihološki testovi kojima se testira kratkoročno pamćenje se baziraju na testovima iz Veksler-ove skale, Wechsler Memory Scale (WMS), na Memorijskom Testu (TOMM), na Testu Londonska Kula (TOL) i na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT). Korisnik mora da upamti informacije za kratko vreme.
582Vaš Rezultat
400Prosek
Neverbalna memorija je sposobnost da tumačimo, upamtimo i setimo se informacija koje se odnose na lica, oblike, figure, slike, melodije, zvukove, mirise, ukuse i osećaje. Testovi kojima se meri Neverbalna memorija:
Ovaj neuropsihološki test se bazira na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT), na Memorijskom Testu (TOMM), na Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT), NEPSY testu, na Testu Londonska Kula (TOL) i na Corsi Kockama i testovima Veksler-ove Memorijske Skale (WMS). Korisnik mora da upamti vizuelne informacije i da ih se seti kasnije.
512Vaš Rezultat
400Prosek
Vizuelna kratkoročna memorija je sposobnost da upamtimo malu količinu informacija, kao što su to slova, reči, itd. Testovi kojima se meri Vizuelno kraktoročno pamćenje:
Ovaj kognitivni test se bazira na Corsi Kockama i testovima Veksler-ove Memorijske Skale (WMS), na Memorijskom Testu (TOMM) i na Testu Londonska Kula (TOL). Korisnik mora da upamti vizuelne informacije kako bi ih se kasnije prisetio.
681Vaš Rezultat
400Prosek
Radna memorija je sposobnost da upamtimo i koristimo neophodne informacije za obavljanje drugih složenijih kognitivnih radnji. Testovi kojima se meri Radna memorija:
Testovi koji mere radnu memoriju se baziraju na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT), na testu iz Veksler-ove skale, Wechsler Memory Scale (WMS), na Memorijskom Testu (TOMM), na Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT), na testu Varijabli Pažnje (TOVA), NEPSY testu i na Testu Londonska Kula (TOL). Tokom ovih testova od korisnika se traži da koristi neke od informacija koje su prikazane na ekranu.
- Test Doslednosti WOM-ASM
- Raspoznavanje Test WOM-REST
- Identifikovanje Test COM-NAM
- Test Kocentracije VISMEM-PLAN
574Vaš Rezultat
400Prosek
Imenovanje je naša sposobnost da nazovemo predmet, osobu, mesto, sadržaj ili ideju pravim imenom. Test koji ispituje imenovanje:
Testovi se baziraju na klasičnom neurološkim testovima: NEPSY testu, Memorijskom Testu (TOMM) i Testu Varijabli Pažnje (TOVA). Korisnik mora da se seti naziva predmeta koji se pojave na ekranu, kao i njihovog zvuka.
707Vaš Rezultat
400Prosek
Koordinacija
Sposobnost da vršimo određene željene pokrete. Koordinacija nam omogućava da brzo i uspešno obavljamo pokrete. Mali mozak je moždana struktura odgovorna za koordinaciju pokreta: hodanje, držanje čaše u ruci ili plesanje. Omogućava sklad između naših pokreta i naših čula. Ovo su kognitivne veštine koje čine koordinaciju i koje se ispituju u okviru Opšte Kognitivne Procene.Odličan
8.1% iznad proseka
Vizuelno motorna koordinacija je sposobnost obavljanja aktivnosti koje zahtevaju istovremenu upotrebu vida i ruku. Testovi kojima se meri Vizuelno motorna koordinacija:
Neuropsihološki testovi koji ispituju ovu veštinu se baziraju na klasičnom Viskonsin Testu Sortiranja Karata (WCST), Strup Testu, na Testu Varijabli Pažnje (TOVA) i na Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT). Mnogi od ovih testova traže od korisnika da pomera svoj kursor preko stimulusa na ekranu, što zahteva upotrebu vizuelno motorne koordinacije.
- Sinhronizacija Test UPDA-SHIF
- Simultanost Test DIAT-SHIF
- Test Koordinacije HECOOR
- Test Brzine REST-HECOOR
- Test Odlučnosti REST-SPER
620Vaš Rezultat
400Prosek
Brzina reakcije je sposobnost da brzo i uspešno primimo, obradimo i odgovorimo na jednostavne stimuluse. Testovi kojima se ispituje Brzina reakcije:
Testovi koji mere ovu veštinu su NEPSY test, Test Varijabli Pažnje (TOVA), Test Kontinuiranog Izvođenja (CPT), Memorijski Test (TOMM), Zadatak Vizuelne Organizacije (VOT) i Strup Test.
- Istraživanje Test REST-COM
- Test Dešifrovanja VIPER-NAM
- Raspoznavanje Test WOM-REST
- Test Odlučnosti Test REST-SPER
- Test Obrade Podataka REST-IHN
- Test Brzine REST-HECOOR
- Koordinacija Test HECOOR
- Test Kocentracije VISMEM-PLAN
- Test Doslednosti WOM-ASM
- Simultanost Test DIAT-SHIF
- Identifikovanje Test COM-NAM
745Vaš Rezultat
400Prosek
Percepcija
Sposobnost tumačenja informacija iz okruženja. Percepcija je zadužena za tumačenje i davanje smisla informacijama koje dobijamo putem naših čula i to na osnovu našeg znanja o svetu koji nas okružuje. Percepcija je proces koji pokreću različita čula (vid, sluh, dodir itd.), a naš mozak je zadužen za spajanje tih podataka dajući im smisao. Moždana područja, koja su vezana za percepciju, su odgovorna za objedinjavanje informacija dobijenih putem čula tako da možemo uspešno da ostvarimo interakciju sa okruženjem. Da bi se proces percepcije izvršio pravilno, potrebno je da usvojimo i razumemo informacije koje smo primili. Ovo su veštine koje čine percepciju i koje se ispituju tokom Kognitivne Procene CogniFit-a:Odličan
7.6% iznad proseka
Auditivna percepcija je sposobnost tumačenja informacija koje stižu do našeg uha putem zvučnih talasa u vazduhu. Testovi kojima se ispituje Auditivna percepcija:
Neuropsihološki testovi koje CogniFit koristi za ispitivanje auditivne percepcije se baziraju na klasičnom Memorijskom Testu (TOMM), NEPSY testu i Testu Varijabli Pažnje (TOVA). Svaki od ovih testova zahteva od korisnika da sluša informacije bitne za ostvarivanje cilja.
608Vaš Rezultat
400Prosek
Procenjivanje je sposobnost da predvidimo ishod nekog događaja ili da smislimo rešenje onda kada nemamo drugu opciju. Testovi koji ispituju Procenjivanje:
Tokom ovih aktivnosti od korisnika se traži da da odgovor za koji veruje da je tačan. Korisnik će morati da proceni različite karakteristike stimulusa, a to može biti brzina, pravac, udaljenost ili trajanje.
681Vaš Rezultat
400Prosek
Raspoznavanje je sposobnost da prepoznamo stimulus koji smo ranije već bili primili (situacije, ljude, predmete, itd.). Testovi kojima se meri Raspoznavanje:
Ovaj neuropsihološki test se bazira na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT), Memorijskom Testu (TOMM), Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT), Testu Varijabli Pažnje (TOVA) i NEPSY testu. Korisnik će morati da odgovori da li je određeni predmet, već bio prikazan ranije ili ne.
674Vaš Rezultat
400Prosek
Percepcija okoline je sposobnost osobe da bude svesna svog odnosa sa okruženjem. Testovi kojima se meri Percepcija okoline:
Testovi neuropsihološke procene koji ispituju percepciju okoline se baziraju na klasičnom testu Londonska Kula (TOL), Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT), na testu iz Veksler-ove skale, Wechsler Memory Scale (WMS), Memorijskom Testu (TOMM), Testu Varijabli Pažnje (TOVA) i na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT). Korisnik će morati da proceni udaljenost i položaj određenog predmeta.
- Test Programiranja VIPER-PLAN
- Test Kocentracije VISMEM-PLAN
- Test Odlučnosti REST-SPER
- Raspoznavanje Test WOM-REST
533Vaš Rezultat
400Prosek
Vizuelna percepcija je sposobnost tumačenja informacija iz okruženja koje primamo putem čula vida. Testovi kojima se ispituje Vizuelna percepcija:
Ovi testovi neuropsihološke procene se baziraju na metodu procene iz Testa Vizuelne Percepcije (DTVP), koji ispituje vizuelnu i vizuelno-motornu percepciju i takođe na određenim osnovama klasičnog testa Korkmana, Kirka i Kempa iz 1998. godine. Prisutne su takođe i neke od osnova Strup Testa, Viskonsin testa sortiranja karata (WCST), Memorijskog testa (TOMM) i testa Varijabli Pažnje (TOVA). Korisnik mora da identifikuje slike na ekranu i da na njih odgovori.
- Test Dešifrovanja VIPER-NAM
- Simultanost Test DIAT-SHIF
- Test Koordinacije HECOOR
- Identifikovanje Test COM-NAM
- Istraživanje Test REST-COM
576Vaš Rezultat
400Prosek
Vizuelno skeniranje je sposobnost da aktivno i uspešno pregledamo svoje okruženje i da pronađemo određeni stimulus. Testovi kojima se ispituje Vizuelno Skeniranje:
Neuropsihološki testovi CoginFit-a se baziraju na Testu Varijabli Pažnje (TOVA), na Zadatku Vizuelne Organizacije (VOT), na Testu Kontinuiranog Izvođenja (CPT) i na Memorijskom Testu (TOMM). U ovim testovima korisnik mora da pronađe dati stimulus u gomili drugih stimulusa.
- Test Odlučnosti REST-SPER
- Test Programiranja VIPER-PLAN
- Raspoznavanje Test WOM-REST
- Ispitivanje Test SCAVI-REST
742Vaš Rezultat
400Prosek
Rasuđivanje
Sposobnost da uspešno koristimo (uredimo, povežemo, itd.) informacije koje dobijamo putem naših čula. Izvršne funkcije nam omogućavaju da koristimo usvojene informacije da bismo ostvarili neke ciljeve. Ovaj skup usavršenih procesa nam omogućava da povežemo, grupišemo, uredimo i planiramo naše ideje ili aktivnosti u skladu sa našim potrebama. Oni nam omogućavaju da budemo fleksibilni i da se prilagođavamo okruženju. Izvršne funkcije nam omogućavaju da uspešno obavljamo svakodnevne aktivnosti i da ostvarimo ciljeve čak i kada je potrebno da promenimo prvobitni plan. Ovo su kognitivne veštine koje čine izvršne funkcije i koje će biti ispitane u okviru Kognitivne Procene CogniFit-a:Odličan
8.0% iznad proseka
Planiranje je sposobnost da osmislimo najbolji način za ostvarivanje nekog cilja. Testovi kojima se ispituje Planiranje:
Testovi iz procene se baziraju na klasičnim testovima kao što su test Londonska Kula (TOL), Zadatak Vizuelne Organizacije (VOT), Memorijski Test (TOMM) i Corsi Kocke i test Veksler-ove Memorijske Skale (WMS). Korisnik mora da isplanira sledeći potez i da organizuje odgovore u testu.
507Vaš Rezultat
400Prosek
Brzina obrade podataka je sposobnost da brzo i automatski obradimo informacije. Testovi kojima se ispituje brzina obrade podataka:
Testovi kojima se meri ova veština se baziraju na klasičnim testovima, kao što su to Test Kontinuiranog Izvođenja (CPT), Veksler-ova Memorijska Skala u nekim testovima, Test Varijabli Pažnje (TOVA), Zadatak Vizuelne Organizacije (VOT), Memorijski Test (TOMM), test Londonski Toranj (TOL), NEPSY test, Strup Test i Wisconsin Card Sorting Test (WCST Viskonsin test sortiranja karata). Vreme koje je potrebno za obradu i analizu podataka na ekranu je od velikog značaja za uspešno obavljanje testa.
- Test Doslednosti WOM-ASM
- Test Odlučnosti REST-SPER
- Test Brzine REST-HECOOR
- Test Kocentracije VISMEM-PLAN
- Raspoznavanje Test WOM-REST
- Istraživanje Test REST-COM
- Test Obrade Podataka REST-INH
- Simultanost Test DIAT-SHIF
- Test Razlikovanja INH-REST
- Identifikovanje Test COM-NAM
- Test Dešifrovanja VIPER-NAM
- Test Preciznosti COOR
702Vaš Rezultat
400Prosek
Dopunjavanje je sposobnost da prilagodimo ponašanje i razmišljanje novim, izmenjenim i neočekivanim situacijama. Testovi kojima se meri Dopunjavanje.
Testovi kojima se ispituje ova veština se baziraju na različitim klasičnim testovima: Strup Test, Testovi Kontinuiranog Izvođenja i Viskonsin test sortiranja karata. Korisnik stalno mora da se prilagođava promenama iz okruženja.
665Vaš Rezultat
400Prosek
Zadaci, testovi za procenu
Naše digitalne kognitivne procene
CogniFit digitalni testovi su dizajnirani da mere specifične oblasti kognicije i grupisani su zajedno da formiraju prilagođene baterije zasnovane na jedinstvenim zahtevima dizajna studije i populacije. Saznajte više o našim različitim testovima i kako oni mogu da podrže jedinstvene potrebe vaše studije tako što ćete istražiti detalje i demonstracije u nastavku.
REST-HECOOR test brzine inspirisan je klasičnim testom tapkanja prstima iz NEPSI baterije za procenu (Korkman et al., 1998). Tester treba da klikne što više puta u roku od 10 sekundi i što je brže moguće mišem ili prstom ako koristi uređaj sa ekranom osetljivim na dodir, na definisanom delu ekrana. Podaci se prikupljaju kao broj klikova tokom dodeljenog vremena, broj klikova unutar definisane oblasti i broj klikova van nje.
REST-SPER test rezolucije inspirisan je klasičnim paradigmama zadatka „idi/ne idi“ (Gordon & Caramazza, 1982), testa kontinuiranog učinka (Conners, 1989; Epstein et al., 2001) i psihomotornog nadzora (Dinges & Povell, 1985). Osoba koja polaže test mora brzo kliknuti na krugove koji se pojavljuju na ekranu i zanemariti šestouglove, ako se pojave. U zadatku se nalazi 16 samo krugova i 8 krugova i šestougaonika. Za svaku stavku prikupljaju se podaci o vremenu odziva, tačnosti odgovora i udaljenosti od kursora do centra mete.
Test kongruencije broja i veličine
REST-INH test obrade je inspirisan klasičnim Stroop testom (Stroop, 1935). Učesnik mora da pritisne najveći od dva kruga, bez obzira na broj koji se nalazi unutar svakog od njih, zanemarujući tekst koji se može pojaviti u gornjem centralnom delu ekrana. Zatim se od vas traži da pritisnete najveći broj, bez obzira na veličinu kruga u koji je broj upisan.
VOM-ASM test sekvenciranja je zasnovan na klasičnom VAIS-III testu direktnih i indirektnih cifara (Vechsler, 1997). Osoba koja polaže test mora da zapamti i reprodukuje sve duže numeričke sekvence, koje se pojavljuju cifru po cifru na ekranu. Zadatak će početi nizom od dva broja.
Test procene EST-II je zasnovan na testu uzorka trajanja (DPT) (Frota & Pereira, 2003). Od ispitanika se traži da prekine tekući slušni stimulans kako bi reprodukovao tačno trajanje gore predstavljenog modela. U prvom delu zadatka stimulans prati animacija. Tokom drugog dela zadatka, stimulus ostaje nepokretan.
Test koordinacije oko-ruka Fiksna putanja i predvidljivi pravac
UPDA-SHIF test sinhronizacije je zasnovan na Vienna Test Sistem (VST) (Vhiteside, 2002). U ovom zadatku od ispitanika se traži da pažljivo i tačno prati loptu koja se kreće duž putanje. Razdaljina u pikselima između centra lopte i kursora koji pomera korisnik će biti uzeta u obzir.
VIPER-PLAN test programiranja je kao referencu uzeo klasični Porteus test lavirinta (Porteus, 1950) i Test pronalaženja rute (NEPSI) (Korkman et al., 1998). Ispitaniku se postavljaju različiti lavirinti sa ćorsokacima i traži se da ih uspešno pređe, od početka do kraja, u što manje koraka i što je brže moguće.
VOM-REST test prepoznavanja zasnovan je na klasičnim testovima pretraživanja simbola (VAIS) (Vechsler, 1997), testu sortiranja kartica Viskonsin (VCST) (Heaton, 1981) i Ravenovom testu progresivnih matrica (Raven, 1936). U ovom zadatku, niz od tri objekta je predstavljen u centru ekrana. Osoba koja se ocenjuje mora zapamtiti ove stimuluse na prvom ekranu i prepoznati ih između četiri sekvence trija na drugom ekranu. Broj tačnih odgovora se uzima u obzir da bi se izračunao procenat tačnosti.
Test ekvivalencije INH-REST zasnovan je na klasičnom Stroop testu (Stroop, 1935). Od učesnika se traži da pritisne razmaknicu (kreni) samo ako su nazivi boja na ekranu odštampani odgovarajućom bojom i da se uzdrži od pritiskanja (no go) ako boja slova ne odgovara nazivu boje. štampana boja.
Test koordinacije oko-ruka Višesmerni i nepredvidivi pravac
HECOOR test koordinacije inspirisan je klasičnim testom pravljenja staza (Reitan, 1955) i Bečkim test sistemom (Vhiteside, 2002). Osoba koja izvodi test mora da prati, mišem (ili digitalnim džojstikom na ekranu, ako se koristi mobilni uređaj), loptu koja se kreće neodređenom rutom.
Test opsega vizuelne radne memorije
VISMEM-PLAN test koncentracije je koristio Corsi block-tapping test (Corsi, 1972; Kessels et al., 2000; Vechsler, 1945) kao referencu. U prvom delu zadatka, neki krugovi su osvetljeni, unutar fiksnog skupa krugova. Osoba koja polaže test mora da zapamti koji su krugovi osvetljeni, a zatim da pokuša da reprodukuje redosled u ispravnom redosledu. U drugom delu zadatka dodaje se kašnjenje od 4 sekunde između prvog i drugog ekrana, kako bi se povećalo vreme koje korisnik mora da zadrži informaciju.
VIPER-NAM test dekodiranja inspirisan je Bostonskim testom imenovanja (Kaplan et al., 1983) i VAIS-III testom vokabulara (Vechsler, 1997). Osoba koja izvodi test mora kliknuti na prvo slovo naziva prikazanog predmeta, između četiri slova prikazana na ekranu. Na primer, u slučaju slike „jabuke“, ispitivač mora da klikne na slovo „M“, ali ne i na tri netačna odgovora (C, P, A) koja se takođe pojavljuju na ekranu.
Test multimodalnog leksičkog pamćenja
COM-NAM identifikacioni test je zasnovan na Bostonskom testu imenovanja (Kaplan et al., 1983) i VAIS-III testu rečnika (Vechsler, 1997). Za svaki prikazani objekat, ispitivač mora da izabere između tri mogućnosti: 1) objekat je prvi put predstavljen u zadatku, 2) poslednji put kada se objekat pojavio pročitan je naglas ili 3) poslednji put kada se objekat pojavio. objekat je predstavljen kao slika.
REST-COM test upita je uzeo kao referencu klasični Bostonski test imenovanja (Kaplan et al., 1983), VAIS-III test rečnika (Vechsler, 1997), test varijabli pažnje (Greenberg et al., 1996) i Rei's auditivni test verbalnog učenja (Schmidt, 1994). Prikazuje se niz objekata. U novom skupu objekata, tester mora prepoznati samo objekte koji su prethodno bili prikazani. Ova nova serija može biti predstavljena kao slike ili kao izgovorene reči.
Test procene EST-I inspirisan je Biberovim testom kognitivne procene (Goldstein et al., 1996). U prvom delu ispitanik mora da odredi koja se od dve lopte brže kreće. U drugom delu se dodaje još jedna lopta. U trećem delu dodaje se četvrta lopta i mora biti naznačeno koja se lopta kreće duplo brže od crvene lopte. U četvrtom delu, dok posmatra četiri lopte koje se kreću na četiri različite putanje, ispitivač mora što je brže moguće da odredi koja će lopta prva stići do centra.
Test procene EST-III zasniva se na Biberovom testu kognitivne procene (Goldstein et al., 1996). Prvi deo se sastoji od označavanja koji je od objekata na ekranu najudaljeniji od korisnika. Drugi deo se sastoji od označavanja koji je od objekata najudaljeniji od ružičaste kuglice, takođe smeštene na ekranu. Treći deo se sastoji od označavanja koja su dva objekta na istoj udaljenosti od ružičaste kuglice. Četvrti deo se sastoji od označavanja koji predmet nije na istoj udaljenosti od ružičaste lopte. Konačno, peti deo se sastoji od naznačavanja na kojoj od slika su objekti raspoređeni prostorno drugačije od modela.
Test simultanosti DIAT-SHIF potiče od klasičnog Stroop testa (Stroop, 1935), Vienna Test Sistem (Vhiteside, 2002) i Testa varijabli pažnje (Greenberg et al., 1996). Ispitanik mora tačno da prati loptu koja se kreće i rotira u svim pravcima na ekranu dok istovremeno izvodi varijantu Stroop testa.